Ћеле Кула, споменик сазидан од лобања српских бораца изгинулих у Боју на Чегру 1809. године. То је свакако једна од најстрашнијих костурница икада направљених, срачуната управо на моменат терора и застрашивања. Од самог настанка оправдала је своју намену изазивајући ужас у народу и код путника који су из и у Европу пролазили овим путем. Њен најсликовнији опис даје француски песник Ла Мартин:

“Тек што сам сео, кад, подигавши очи на споменик у чијем сам хладу био, видех да су његови зидови, за које ми се учинило да су саграђени од мрамора или од белог камена, начињени од људских лобања правилно поређаних. Те лобање и та човечија лица, огољена и побељела од кише и сунца, облепљена с мало малтера, образовала су потпун славолук који ме је заклањао од сунца… Никог није било ту да ми објасни тај дивљачки споменик…рекоше ми да су то  главе оних петнаест хиљада Срба које је паша поубијао у последњем српском устанку. Ова равница била је поприште смрти тих храбрих српских устаника, а овај споменик њихова гробница. Ја поздравих оком и срцем остатке тих јуначких људи, чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине… Нека сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по коју су је цену њихови очеви откупили“.

У своје време подигнута на периферији вароши уз Цариградски друм, кула се данас налази у урбаној градској структури, у простору уређеном и озелењеном који је попримио парковску форму.

Кула са лобањама квадратне основе са четворосливним кровом самостално је егзистирала до 1892.године кад је над њом подигнута пригодна капела као вид заштите и трајног очувања. Додуше са заштитом куле кренуло се још 1878. године, одмах након ослобођења од Турака кула је ограђена и делимично заштићена од вандалских насртаја.

Сама кула је зидана од камена у врућем кречу са хоризонталним дрвеним либажима. Лобање су узидне у зидну масу и фискиране малтером. Од почетних 952 данас их је остало 59. Горње зоне куле у потпуности су урушене т.ј. данашње стање је оно из 1892.године т.ј. из времена подизања капеле.

Капела је рађена по пројекту архитекте Димитрија Лека. Крстате је основе са масивним зидовима од опеке. Има четири улаза кроз портале који се налазе у врховима страница крста. Оријентисана је строго правилно исток-запад, север-југ.

Решењем Републичког завода за заштиту и научно проучвање споменика културе НР Србије бр. 678 од 29.јуна 1948.године проглашена је за споменик културе, а одлуком скупштине СРС РС бр. 14 од 07.04.1971.године категорисана као културно добро од изузетног значаја.