Брдо изнад Ћеле-куле и Војног гробља високо 355 м. Његово северно подножје допире скоро до пиротске железничке пруге, на западу до Габровачке реке и на југу до Широке падине. На истоку се наставља у Камару – највиши врх на овом делу дна Нишке котлине (430 м). Делиски вис изграђују неогени (миоплиоценски) претежно растресити седименти. Њих углавном чине разнобојни лапорци, пескови, глине и шљункови који се често наизменично смењују, док су по положају конкордантни, хоризонтални и непо ремећени, осим према северу и западу где их пре кидају врло млади тектонски радијални процеси. У рељефном погледу, овај брдовити комплекс представља теме централне језерске равни које је флувијалним и денудационим процесима снижено за најмање 57 м и на странама моделирано у више терасних заравњења. Она су на 425, 405,380-375,355-350,340,318,300-295,275,260,240,217 и 210 м. Скоро сва су застрта речним шљунком којег је током њихове изградње посејала Нишава, а на западној страни и Габровачка река.

Назив и историја. Делиски вис је сложени назив настао од романовлашког дел (брдо) и српског вис (узвишење, брдо). Дел је основна реч, a вис само њен превод. Стапање (асимилација) Романовлаха у словене (Србе) обавило се током XV- XVII в, док су називи остали. Делиски вис је у време турске власти већином коришћен као испасиште за стоку, али једним делом се налазио и под шумским забранима (луговима).

У рату за ослобођење Ниша од Турака дец.-јан. 1877/78. год. Делиски вис је био поприште значајних бојева. Од 23. XII (4.1) до 26. XII (7. I) водиле су се крваве борбе за Вучји дол, a 28. XII (8.1) битка се пренела на габровачке висове и гребен Делиски вис (Камару), који је бранило турско утврђење на Малој Камари. Камару је увече 28.ХП (8. I 1878) заузела Рудничка бригада Шумадијског корпуса (истакао се Качерски батаљон), чиме је пао Делиски вис. Исте вечери заузети су и кључни положаји на Горици чиме је битка за Ниш била решена.

Насеље. Стамбена четврт у подножју и на падинама Делиског виса, између железншчке пруге, насеља Габровачка река и некадашњег индустријског комплекса ЕИ. Осим комплекса „Енглеског гробља“ из првог св. рата, војног магацина и стрелишта, који су стајали удаљено и усамљено изван града, на подручју насеља између два св. рата простирало се поље под њивама и шумарцима. Почетак насељавања датира после другог св. рата. Интензивније насељавање код пружног прелаза започело је с 1957/60. г. (у 1947. г. стајале су само три куће). Део насељавања 1957/62. г. ширио се дуж пољског пута и поред Гавбровачке реке (Насеље Габровачка река), а други део, 1960/65. г. трасом пољског пута у подножју Делискогвиса. (Насеље Делиски вис). У 7-мој деценији, кад су урађене и прве основе детаљног урбан. плана, Насеље је почело да се изграђује и шири и у бочним улицама наниже према железничкој прузи и навише ка брду. Од средине 7-ме деценије почело је постепено комунално сређивање изграђеног дела Насеља, које се пре тога простирало дуж изрованих путељака у прашини и блату. Крајем 1971. г. уз Ул. Љубомира Николића, на западној страни Насеља, саграђена је Основна школа Бранко Миљковић. Интензитет развоја достигао је највећи степен у 8-oj деценији, кад је саграђено неколико стотина кућа. Насеље се при томе стално ширило нарочито према ЕИ и Делиском вису. Сами становници су месним самодоприносом и личним радом највише допринели увођењу савремене инфраструктуре“ и комуналном уређењу насеља (асфалт, вода, канализација, електрична мрежа). Почетком грађанског рата, деведесетих година, измешта се војна касарна са Српског војничког гробља, и почиње да се гради комплекс војних зграда за војна лица из бивших Југословенских република, док се Српско војничко гробље премешта у спомен костурницу изнад Енглеског гробља. Становништво је претежно радничког састава  и до средине 90-их год. запошљено највише у ЕИ и Ђури Салају данашњем Нисалу, а затим и у другим привредним организацијама, a пo пореклу је веома дифузно (са свих страна), премда има доста досељеника из самог Ниша. Ови последњи су куповали плацеве и изградњом породичних кућа разрешавали дотадашњи неудобни или подстанарски статус. Назив насеља није традиционалан, већ је новијег датума и изведен према надвишујућем брду Делиском вису.